Dubrovnik je jedinstven i svako će se odmah zaljubiti u njega. Postoje lepi gradovi, ali on je najlepši. Okupan dubokim čistim morem i visokim blistavim suncem. Dubrovnik je grad - skulptura, isklesan u kamenu boje slonove kosti, kao iz jednog dela. U jednom potezu, rukom stilski dosledne i doterane inspiracije. Na Stradunu svako biva dotaknut duhom uzvišenog plemstva. Dubrovnik je nemoguće porediti sa nekim drugim. U njemu se na trenutak prepoznaje sudbina. Jer, on je sudbina sama. Na ozarenim licima turista iz celog sveta titra osmeh zahvalnosti što takav grad uopšte postoji. Ne možemo a da se ne pitamo ko je njegov tvorac? Ima li Dubrovnik svog autora? Lepota koju je ostavio za sobom postala je važnija od njega. Ona je uzor i svi se porede sa njom, a ona se ne poredi ni sa kim. Pitamo se – ko živi u onim uskim uličicama, u stotinama malih soba ispod crvenih usijanih krovova? Ko svakoga dana šeta kamenim hodnicima otmenih gradskih palata, crkava, muzeja? Ko ima tu privilegiju da svakodnevno bude u blizini takve lepote. Imati fotografije Dubrovnika svakodnevno pred svojim očima, bar u svom kompjuteru, isto tako je jedna mala privilegija u životu.